НасловнаФормулари

Заштита података - Ставови и мишљења

Штампа ПДФ

ОБРАДА ПОДАТАКА О ПРИПАДНИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА ОД СТРАНЕ  НАЦИОНАЛНИХ САВЕТА

Питање је да ли су активности Националних савета мањина на обради података о личности ради уписа у посебне бирачке спискове припадника националних мањина и за потребе евиденције чланства, у складу са Законом о заштити података о личности. Те активности укључују: прикупљање података од припадника националне мањине, унос у одговарајући образац уз потпис лица о чијим подацима је реч, израда фотокопије или фото снимка личне карте, достављање попуњеног обрасца општини, задржавање фотокопија докумената (обрасца и л. карте), евидентирање података у интерној евиденцији чланова.

Према чл. 42. Устава Републике Србије, зајемчена је заштита података о личности.

Према одредбама о условима за обраду података из чл.8-18. Закона о заштити података о личности („Сл.гласник РС“ 97/08), обрада података о личности, која, између осталог, подразумева и прикупљање и коришћење података, није дозвољена без законског овлашћења или без изричитог пристанка лица чији подаци се обрађују. Такође, обрада података је дозвољена само у сврху  одређену законом или  пристанком лица, при чему број и врста података који се обрађују морају бити сразмерни сврси обраде. Обрада је недозвољена ако је сам начин обраде недозвољен.

За обраду нарочито осетљивих података у смислу чл. 16-17. Закона, у које, између осталих, спада и податак о националној припадности, Закон захтева и строжије услове. Ови подаци се могу обрађивати на основу слободно датог пристанка лица, осим кад законом није дозвољена обрада ни уз пристанак. Услови за обраду нарочито осетљивих података су строжији и у погледу форме и садржине пристанка за обраду, у том смислу да се пристанак лица даје у писменом облику који садржи ознаку податка који се обрађује, сврху обраде и начин његовог коришћења. Услови су строжији и у погледу обавезе примене посебних мера заштите ове врсте података.

Законом о националним саветима националних мањина („Сл.гласник РС“бр.72/2009) и Правилником о начину вођења посебног бирачког списка националних мањина („Сл.гласник РС“ бр. 91/2009), уређена су питања прикупљања и обраде података у сврху уписа припадника националних мањина у посебне бирачке спискове. Чланом 38. овог закона је прописано да послове организовања и спровођења избора за националне савете обављају Министарство за људска и мањинска права и органи за спровођење избора, што значи да нико други не може тим поводом спроводити радње обраде података, дакле ни прикупљање ни формирање евиденција тј. бирачких или других спискова  припадника националних мањина. Према овом закону, грађанин има право да сам, на прописном обрасцу, непосредно или поштом поднесе захтев за упис у посебан бирачки списак органу управе јединице локалне самоуправе према месту свог пребивалишта, па ту радњу не може обављати нико уместо њега (изузимајући наравно општа или посебна правила предузимања правних радњи преко пуномоћеника).

Закон дакле, не даје право постојећим Националним саветима (на које се закон примењује сходно чл. 137. Став 3. Закона) да прикупљају захтеве од грађана и да их у њихово име предају надлежном општинском органу као ни право да податке прикупљају ради својих евиденција и других потреба. Ово нарочито не на начин да се фотокопирају лична документа.

Обзиром да Националних савети немају законски основ за обраду података припадника националних мањина, то једини основ за њихову обраду може бити слободно дат пристанак лица, у складу са одредбама чл. 10. и 17. Закона о заштити података о личности.

Обрада података о личности без пристанка лица, супротно условима утврђеним законом, забрањена је и санкционисана као прекршај по одредбама чл. 57. ст. 1. тачка 1. и 5. и став 3. Закона, што не искључује ни кривичну одговорност по одредбама чл. 146. Кривичног законика РС.


ЗАКОНИТОСТ ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА О ВЛАСНИЦИМА КОЈИ ИЗДАЈУ СТАНОВЕ ИЛИ ПОСЛОВНЕ ПРОСТОРИЈЕ, ОД СКУПШТИНЕ СТАНАРА ЗГРАДЕ И ДОСТАВЉАЊА  ПОДАТАКА ПОРЕСКОЈ УПРАВИ

 

Према чл.8. Закона о заштити података о личности (Сл.гласник РС 97/08), обрада података о личности (под којом се, између осталог, подразумева и прикупљање и коришћење података) није дозвољена без  законског овлашћења или без изричитог пристанка лица чији подаци се обрађују. Такође, обрада података је дозвољена само у сврху одређену законом или пристанком лица.

Чланом 42. став 2. Устава РС је забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

У складу са наведеним, одговор на питање да ли је Скупштина станара зграде, односно њен преседник, у обавези да, на захтев Пореске управе, прикуља, односно достави расположиве податке о станарима који своје станове или пословне просторије издају у закуп, зависи од тога да ли Скупштина станара има један од наведена два основа за прикупљање података и у које сврхе.

Закон о одржавању стамбених зграда који уређује правни положај и надлежност Скупштине станара, Скупштини станара не даје овлашћење да прикупља наведене податаке о личности, укључујући и податак о ЈМБГ.

Уколико Скупштина станара евентуално располаже таквим подацима прикупљеним уз пристанак лица, поставља се питање у коју сврху су подаци прикупљени. Даље располагање расположивим подацима, па и достављање пореским органима, није могуће изван сврхе за коју су подаци, уз сагласност власника, прикупљени.

Одредбе чл.12. и 13. Закона о заштити података о личности којима су прописани изузеци за обраду података без пристанка лица, могу се тумачити искључиво у  контексту наведене уставне норме која употребу података ван сврхе  за коју су подаци прикупљени, дозвољава искључиво за потребе вођења кривичног поступка или заштиту безбедности Републике Србије.

У складу са тим, прикупљање података о личности за потребе вођења пореског поступка од стране Скупштине станара, односно њеног председника је противно Закону о заштити података о личности, као и достављање Пореској управи расположивих података добијених уз сагласност власника за неке друге потребе, односно сврху.

Oстваривање права на заштиту података о личности у вези са подацима унетим у базу Шенгенског информационог система (Schengen Information System-SIS)

Саставни организациони делови Шенгенског информационог система (SIS-а) су националне канцеларије за одржавање везе- SIRENE (Supplementary Information System at National Entry), преко којих се, најкомплетније, приступа систему и остварују права у вези заштите података.

У вези са обрадом података, SIS садржи и ознаке упозорења које се односе  на забрану уласка и боравка држављана трећих земаља- земаља које нису чланице ЕУ, односно потписнице Шенгенске конвенције, у земље чланице Конвенције.

У складу са општим принципима заштите података, а посебно одредбама члана 109. и 110. Конвенције, свако лице има право да буде информисано о врсти података који се о њему обрађују, на основу чијег налога (органа или служби у оквиру земаља чланица Конвенције), правном основу и сврси обраде података, као и могућим корисницима.

Поред тога, лице може тражити исправку или брисање нетачно унетих података, коју врши национални орган државе чланице који је податак унео. Провера исправности података, те исправка или брисање истих, увек се врши на основу националних прописа државе-чланице која је податак унела.

Захтев за остваривање права на увид у евиденцију и евентуалну исправку подноси се националној канцеларији SIRENE, било које земље чланице Конвенције или независном органу за заштиту података о личности тих земаља који је надлежан и за жалбе на одговоре националне канцеларије SIRENE, уколико је подносилац незадовољан одговором. Захтев се подноси непосредно органу земље чланице или преко дипломатско- конзуларног представништва, а подносилац захтева мора доказати свој индентитет приликом подношења захтева, уз давање фотокопије важећег индентификационог документа који садржи и потпис подносиоца, нпр. важећи пасош. Захтев се доставња у писаној форми, непосредно или путем факса.

По захтеву лица за исправку нетачних података или чињеница  садржаних у SIS-у, решава национални орган SIRENE, земље чланице Конвенције која је податак унела. Захтев се може упутити непосредно тој SIRENE-и, (што је свакако најефикасније) или преко друге земље чланице, која примљени захтев прослеђује земљи уписа податка.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије, за сада, не може пружати заштиту права у вези са обрадом података унетих у Шенгенски информациони систем, док Република Србија не постане чланица Шенгенске конвенције.

 

Објављивање ЈМБГ

Објављивање јединствених матичних бројева за више десетина хиљада грађана на Интернету, Службеном гласнику и у Дневном листу „Политика", од стране Републичке Агенција за приватизацију, поред њихових имена, презимена и имена родитеља, у  вези са остваривањем права на акције, по мишљењу Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, представља масовно и грубо вређање њихове приватности и права на заштиту података о личности.

Ово мишљење Повереник заснива на основном принципу у вези у вези са обрадом и коришћењем тих података, да је обрада података и кад је законом предвиђена, допуштена само у сврхе ради којих је предвиђена и само у мери која је неопходна да би се она и остварила. Објављивање ЈМБГ више хиљада грађана, нити је законом предвиђено, нити је потребно, а у сваком случају противно је међународним елементарним стандардима заштите података о личности и одредбама чл. 8.нашег Закона о заштити података о личности.

 

Јединствена евиденција Министарства просвете

База података ученика

Поводом најаве формирање јединствене евиденције о ученицима средњих и основних школа на бази података у оквиру јединственог информационог система Министарства просвете, Повереник је, у складу са овлашћењима и обавезама из чл. 44. Закона о заштити података о личности, министру просвете упутио писмо износећи  свој став поводом тога:

„Медији објављују да би ту евиденцију користило министарство, али повратно и школе, локална самоуправа која их финансира па и родитељи. Помињу се многобројни подаци од оцена ученика и присуства ученика на настави и ваннаставним активностима и сл., па до података о родитељима (лични подаци, имовно стање, професија и сл.), па и оцена понашања ученика, опсервација о здрављу, психолошком профилу и сл.

Незванично сам информисан да постоји пројекат успостављања јединствене евиденције у оквиру јединственог информационог система министарства, финансиран од Светске банке, за који се основ, вероватно, налази у чл. 27. ст. 1., тач. 6. и чл. 28. ст. 2 тач. 5. Закона о основана система образовања и васпитања. Основ за ову базу података, претпостављам, биле би евиденције које школе воде по законима и правилницима за поједине нивое образовања.

Међутим, осим наведених начелних одредаба закона и техничких прописа о начину и врстама евиденције (воде се на папиру у стриктно прописаној форми, одређеним књигама евиденција, прописаном начину чувања и архивирања тих књига и сл.) ничим није прописано вођење јединствене евиденције на нивоу министарства, нити је прописано шта чини јединствени информациони систем. Такође, није прописано ни који се сви лични подаци достављају министарству, у ком обиму и ко их користи, те како су заштићени. Нарочито, ничим није прописано да школе евидентирају, па самим тим ни да достављају податке о родитељима (лични подаци, имовно стање, професија и сл.), па и оцене понашања ученика, психолошки профил и сл. Посебно, ничим није прописано да се исти могу користити у друге сврхе осим оних из чл. 8., 27. и 28. Закона основана система образовања и васпитања.

Полазећи од наведеног, а посебно имајући у виду чињеницу да неки од поменутих података о личности спадају у категорију посебно осетљивих података, мишљења сам да са посебном пажњом треба размотрити сва питања у вези са формирање јединственог информационог система, пре свега, имајући у виду принцип да се обрада података може вршити само на основу закона, само у сврхе предвиђене законом и само у мери која је неопходна за остваривање сврхе."

С тим у вези Повереник је предлoжио да се заједнички размотри ово питање.

 

О личним подацима из упитника за

увођење регрута у војну евиденцију

Поводом обраћања грађана Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у вези са захтевом војног одсека да се у упитник за увођење регрута у војну евиденцију уносе, поред података војног обвезника,  још и бројни детаљни лични подаци осталих чланова породице, родитеља, па чак и браће и сестара (укључујући нпр. ЈМБГ, стручну спрему и сл.), Повереник је у писму Министарству одбране указао на следеће:

„Општеприхваћени принцип у демократским друштвима у вези са заштитом података о личности је да се обрада података, без сагласности лица о чијим подацима се ради, може вршити уз услове - да је предвиђена законом, да се врши у сврхе предвиђене законом, да се врши у мери која је неопходна за остваривање сврхе.

С тим у складу и чл. 13. нашег Закона о заштити података о личности („Службени гласник" 97/08), предвиђено је да „орган власти обрађује податке без пристанка лица, ако је обрада неопходна ради обављања послова из своје надлежности одређених законом или другим прописом у циљу остваривања интереса националне или јавне безбедности, одбране земље, спречавања, откривања, истраге и гоњења за кривична дела, економских, односно финансијских интереса државе, заштите здравља и морала, заштите права и слобода и другог јавног интереса, а у другим случајевима на основу писменог пристанка лица."

Полазећи од наведеног, мишљења сам да је потребно да Министарство одбране оцени да ли заиста постоји основ за прикупљање свих горе поменутих података односно да чак иако постоји преиспита његову оправданост."

 

ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ЧЛАНОВИМА ДОМАЋИНСТВА КОРИСНИКА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈЕ И ДОСТАВЉАЊЕ СВЕТСКОЈ БАНЦИ

Прикупљање и достављање података Светској банци о члановима домаћинства корисника експропријације, изворима њихових прихода, занимању лица чија се имовина експроприше и чланова њиховог домаћинства, представља обраду података о личности у смислу Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС"бр.97/08), при чему неки од података, као нпр.социјална помоћ, спадају у категорију нарочито осетљивих података из чл. 16. Закона.

Према одредбама о условима за обраду података (чл.8-18. Закона) примарни услов за обраду података о личности од стране министарства је законско овлашћење или пристанак лица чији се подаци обрађују.

За обраду нарочито осетљивих података у смислу чл. 16. Закона, међу којима је и социјална помоћ, Закон захтева строжије услове. Нарочито осетљиви подаци се могу обрађивати на основу слободног пристанка лица, осим кад законом није дозвољена обрада ни уз пристанак. Изузетно од тога, подаци који се односе на примање социјалне помоћи, могу се обрађивати без пристанка лица, само ако је то законом прописано.Услови за обраду нарочито осетљивих података су строжији и у погледу форме и садржине пристанка за обраду, у складу са чл. 17. као и у погледу примене посебних мера заштите, у складу са чл.16.ст.3.Закона.

Уколико за обраду напред наведених података о члановима домаћинства корисника експропријације не постоји изричито законско овлашћење, у том случају је за обраду података неопходан пуноважан пристанак лица на кога се подаци односе. Пристанак , у складу са одредбом чл.10. Закона, лице може дати писмено или усмено на записник, или преко пуномоћника, а у погледу податка о социјалној помоћи или другог нарочито осетљивог података, само у писменом облику, а изузетно, у случају да лице није писмено или није у стању да пристанак својеручно потпише, уз потпис два сведока.

У сваком случају, пристанак мора бити јасан и недвосмислен у погледу тога који подаци се обрађују, у коју сврху и у погледу начина њиховог даљег коришћења.

Према одредбама чл.53.Закона, за изношење података о личности из Републике Србије у државу која није чланица Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података Савета Европе, или међународну организацију у тој држави, потребна је сагласност односно дозвола Повереника.

model-zakona-baner-cir

Статистика

  • Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности

    на дан 28.2.2017.

    У ПРОЦЕДУРИ: 4.078

    ОБРАЂЕНО: 49.270

    Опширније...

centralni-registar-baner-cir


get_adobe_reader
portal-otvorenih-podataka-cir
АДРЕСАР 
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

О Централном регистру
Претрага Централног регистра
КОНТАКТ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Булевар краља Александра 15, Београд 11000
Тел: +381 11 3408 900     Факс: +381 11 3343 379
Емаил: office@poverenik.rs