Извор: "Политика"

Однедавно је, први пут код нас, јавно доступна база података о финансирању невладиних организација новцем из државног буџета. Доступна је он-лајн, на званичној електронској презентацији Центра за развој непрофитног сектора (ЦРНПС). База обухвата све појединачне добитнике средстава из „фамозне” буџетске линије 481 – дотације НВО, износе исплаћених средстава и републичке органе који су их исплатили.

Било би, разуме се, и логичније и боље да се појавила на неком другом месту, нпр. на веб-сајту Министарства финансија. Такође, било би боље и да садржи податке о укупном износу јавних средстава који се користе за „дотације НВО”, дакле и оним из буџета локалних самоуправа које нажалост не обухвата. Али независно од поменутих недостатака база је извесно вредно достигнуће у остваривању неспорног права грађана и пореских обвезника Србије да знају како се користи новац који они обезбеђују.

Центар за развој непрофитног сектора и Транспарентност Србија презентирали су базу „НВО финансиране из буџета Србије 2008–2010”, резултат свог трогодишњег истраживања на заиста пажње вредан начин. Поглед на базу и истраживање је занимљив, не само због „крупних” финансијских износа него и зато што се иза „фирме” 481 – дотације НВО крије доста занимљивих питања, на које најчешће немамо адекватне одговоре.

КоликонашајавностзнаотомеколикодржаваиздвајазафинансирањеактивностиНВО? Штасуодтога штознамо чињенице, а штафлуиднистереотипикао што су„мало”, „много”, „(не)довољно”, „већинановцајеизиностранства”…?

Без обзира на то шта је коме „мало” или „много”, неспорно се ради о знатнимсредствима. У 2008. око 71,5, у 2009.око 44 и у 2010. око 47,5 милиона евра. Кад се додају средства са одговарајућих позиција у буџетима локалним самоуправа онда се износи удвостручују.

Ко је корисник тих средстава? Да ли су верске организације, омладинске и спортске организације или политичке странке – НВО? Можда у некаквом контексту (нису „владине”) и јесу, али је ли то прихватљиво и у контексту финансирања? Поготово, с обзиром на то да постоје посебним законима за њих резервисани извори финансирања. Могу ли субјекти које оснива и финансира држава, као што су полиција, школе, архиви и сл. „бити” НВО? Могу ли привредни субјекти, д.о.о. и а.д., па чак и појединци „бити” НВО? Наравно да нису НВО, али се сви неретко јављају као корисници средстава са позиције 481.

Осим ширине круга корисника средстава занимљива је и „оригиналност” у избору циљева, посебно (не и искључиво) на локалном нивоу. ЦРНП и Транспарентност су тако, на захтеве који су подносили на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, добијали документе који потврђују да су „дотације за НВО” коришћене на примерза реконструкције гробница, букете цвећа, изградњудепонија, за компјутере за полицију, за зараде управног одбора, порезе, па чак, веровали или не, и за „некомпромитоване интелектуалце” и некакав „италијански конзорцијум”.

Наравно, не крије се иза сваког од ових чудних „објашњења” корупција, много чешће ради се о „техничким” , бирократским разлозима (нпр. као корисник свих дотација за НВО у дијаспори наводи се Народна банка, само зато што су исплате ишле преко њеног рачуна). Али „прецизност” и „прегледност” одговора морали би да нас подсете на ноторну истину – немогућност контролеу коришћењу јавних средстава увек је могући извор корупције.

А кад већ помињемо корупцију с њом у вези се, у низу „занимљивости” на презентацији нове базе чула једна посебно занимљива. Чуло се, дакле, и то да из оног (великог) износа који је на линији 481 „преостао” по одбитку трошкова за „некомпромитоване интелектуалце”, „италијанске конзорцијуме” и сличне ствари, у 2010, ипак ни једна НВО која се бави антикорупцијским пројектима није са позиције 481 добила ниједан динар.

И да јесте, требало би да је сувишно да га улаже у неки пројекат који би за циљ имао повећање контроле „дотација за НВО”. Јер, иницијатива за диверзификацију линије 481 покренута још у јануару 2008. године. Није логично, али није је покренула власт, већ цивилни сектор, иза ње је стало 188 НВО из целе Србије. Мај је 2011. године, одговора на иницијативу још нема. Зар је спорно да га предуго чекамо? И какав би требало да буде?

 Аутор: Родољуб Шабић