После проблема у многим земљама, „Гугл" ће Родољубу Шабићу морати да гарантује заштиту приватности и личних података српских грађана
„Гугл" већ користи технологију за замагљивање лица и регистарских таблица, а сваки појединац мора имати право да тражи замагљивање било ког дела слике, који садржи податке о њему лично, његовом аутомобилу и кући, каже на вест о доласку „стрит вјуа" у Србију Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Компанија „Гугл" недавно је и формално затражила од повереника да овде почне да ради на свом пројекту „Стрит вју" или „Преглед улице". Он подразумева да возила корпорације из Калифорније крстаре улицама, снимају околину и тако добијене снимке користе у оквиру „гуглове мапе". Услуга омогућава корисницима да виде, на пример, улице Београда онаквим какве оне заиста јесу, са стварним зградама, кућама и радњама. Невоља је, међутим, што камере могу да сниме и људе и њихове активности, у неким земљама „ухватиле" су и дворишта и ентеријер кућа, па су грађани у европским земљама упозорили да америчка компанија мора да води рачуна о заштити приватности појединаца. „Гугл" је због тога имао проблема у више европских земаља, а српски повереник каже да ће захтевати од „Гугла" да поштује стандарде заштите приватности, односно заштиту података о личности утврђене нашим законима и међународним документима. Зато се поставља питање шта ће корпорацијски аутомобили смети да снимају, а шта не.
– „Гуглови" аутомобили снимају, односно сакупљају слике са нивоа улице. На њима се види оно што би људско око видело са исте позиције. Наравно, не приказује се све у реалном времену нити ће се све снимљено видети на финалном снимку, јер одређене ствари морају бити замагљене – објашњава Шабић.
– Осим тога, мислим да је у функцији претходне заштите приватности и тај услов да возила морају бити видно обележена логом „Гугла", а да њихов пролазак одређеним деловима града ради снимања буде унапред најављен у средствима јавног информисања.
„Стрит вју" је већ снимио и приказао бројне светске градове. Последњи пројекти укључују и поглед од 360 степени са Ајфеловог торња и врха небодера Бурџ калифа у Дубаију. ИТ џину не треба одобрење да дође у Србију, јер, начелно, за снимање градова и улица, како истиче Шабић, није потребна ничија, па ни његова дозвола. Ипак, компанија се обратила поверенику за мишљење да би заједно предупредили проблеме који су настајали у земљама где је „Гугл" раније послао своја возила. Повереник ће зато од њих тражити гаранције заштите
приватних података.
– Што се тиче трајања тог процеса, не бих желео да се бавим спекулацијама. Могу само да кажем да ћемо учинити све што можемо да се ствар не одуговлачи. Прецизираћемо јасне услове и уколико „Гугл" да ваљане гаранције, тај процес ће бити релативно брзо окончан.
На рад „Гугла" на овом пројекту односиће се Закон о заштити података о личности. Шабић каже да је могуће да ће се у неким случајевима примењивати и други закони као и да ће компанија можда „бити у ситуацији да за сликање одређених објеката тражи и прибавља сагласност неких других државних органа".
„Стрит вју" је стекао популарност због реалистичног приказа градова – користе се фотографије и снимци, а не цртежи, анимације и специјални ефекти. Њени корисници се упознају са удаљеним метрополама и туристичким атракцијама или са саобраћајем и местима за изласке у неком делу града. Међутим, сан о обиласку света једних претворио се у ноћну мору других када су схватили да су им се камере „Гугла" исувише приближиле. У Енглеској се дешавало да „стрит вју" открива прељубнике у шетњи, док је у Јапану одшкринуо капије и врата, односно „хватао" дворишта, па чак и унутрашњост кућа. Зато се у многим земљама
инсистирало на томе да „Гугл" затамни лица људи и избаци све снимке који задиру у приватност. Ипак, највећи скандал избио је у Немачкој где је компанија платила и казну, јер су њена возила, снимајући квартове немачких градова, узгред покупила и електронску пошту, фотографије, онлајн претрагу и лозинке са рачунара са незаштићеном бежичном интернет-везом. Шабић зато каже да ће сваки појединац у Србији имати право на заштиту од преузимања личних података.
– Мислим пре свега на ексцесе које је „Гугл" имао у једном броју земаља када су његови аутомобили, случајно или не, преузимали и одређене податке са незаштићених бежичних мрежа. То се наравно не може толерисати – закључује Шабић.