Tешко успостављање механизма да се натерају српске институције на сарадњу
Раније су налоге игнорисала министарства, данас јавна предузећа
ТРЕБАЛО је да прође осам година и неколико закључака Скупштине у којима се тражи од Владе да поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обезбеди адекватан простор за рад, па да он, ове недеље, простор - добије. Због вишегодишњег игнорисања, али и зато што неке институције упорно не поступају по решењима повереника, у делу јавности створен је утисак да је ова институција "мртво слово на папиру".
Сам повереник Родољуб Шабић за "Новости" ово демантује:
- Проценат успешних интервенција премашује 91 одсто. У том проценту, након жалбе поверенику, добијају се информације које су претходно ускраћене. Чак и по критеријумима старих демократија, то је врло висок проценат. Индикативно је да у готово две трећине случајева повереник и не мора да даје формалне налоге, већ након захтева за изјашњење, орган власти даје ускраћене информације.
Међутим, у делу случајева органи власти не поступају по налозима повереника, иако су то по закону обавезни.
- Инструменти који би требало да обезбеде принудно извршење налога нису у рукама повереника, већ других, и нажалост, до сада нису коришћени. Влада, која би по закону требало принудно да обезбеди извршење, то није чинила, као што ни министарства нису покретала прекршајни поступак против одговорних - признаје Шабић.
Тако се у годишњем извештају повереника, који је Скупштина усвојила у јуну, наводи: "Имајући у виду да је број почињених прекршаја огроман, за такву 'политику' одговорности могло би се рећи да представља позив на кршење закона."
Раније су налоге повереника најтеже извршавала министарства. Данас су кочница углавном јавна предузећа. Зато је Скупштина обавезала Владу да кажњава оне који решења не спроводе.
Из године у годину повећава се број људи који се обраћају поверенику да им обезбеди приступ информацијама које не могу да добију регуларно, али расте и број обраћања за кршење приватности и заштите података о личности (у 2012. у раду је имао укупно 7.570 предмета). Крши се закон и тако што не уписују своје евиденције са личним подацима у Централни регистар повереника, на шта су по закону обавезни (лане је 303 руковалаца доставило 1.575 евиденција о збиркама података које воде, док су 2011. достављене 2.083 евиденције).
Овогодишњи извештај прошао је без много полемике кроз Скупштину, па се поставило питање да ли су га посланици усвојили про форме. Шабић не мисли да је то прошло "олако":
- Скупштина им посвећује значајну пажњу. Ове године извештај је разматран на седницама два скупштинска одбора (за правосуђе и за културу), и на пленуму Скупштине. Усвојени су закључци који су у свему на линији јачања институције.
Али, и ранијих година повереник је добијао подршку и његове извештаје нису доводили у питање ни власт ни опозиција. Међутим, Влада није водила рачуна о закључцима парламента, што је посебно и крупно политичко питање.
Антрфиле : НЕПОТПУН ЗАКОН
СКУПШТИНА је обавезала Владу да донесе подзаконска акта која ће омогућити извршење закона који уређују тајност података и поспешују права грађана на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Поједина питања нису ни уређена: о биометрији, видео-надзору, директном маркетингу. Да ли ће и за промену закона бити потребне године - остаје да се види.