Повереник Шабић писао властима још 2008. о материјалу Ђинђићевог убиства
ТРАГОМ
Београд - Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је још 2008. скренуо пажњу Влади Србије да је на незаконит начин поступала у захтеву новинара да добију на увид целокупни материјал Комисије која је испитивала пропусте у обезбеђењу премијера Зорана Ђинђића пре атентата.
Као што је познато, Уставни суд је недавно наложио Влади Србије да се поново изјасни о тајности ових докумената. Читаву причу покренула је новинарка Инсајдера и Б92 Мирјана Јевтовић, која је још 2008. упутила жалбу поверенику Шабићу, поводом одбијања Владе Србије да јој достави документацију на увид. Иако је повереник жалбу одбио пошто је ненадлежан да решава жалбе против Владе (јер то може само суд), Родољуб Шабић је ипак упутио писмо тадашњем генералном секретару Владе Тамари Стојчевић, у коме указује на неправилности и истиче да то чини зато што Влада Србије треба да буде пример другима у поштовању законитости.
Шабић је указао да је према Закону о слободном приступу информацијама орган власти, што значи и Влада Србије, у року од 15 дана, дужан да поступи по захтеву, у овом случају новинарке Јевтовић. „То значи да у том року тражиоцу информације или стави на располагање тражену информацију односно документе односно копију истих, или да његов захтев одбије, разуме се на закон предвиђен начин. У конкретном случају није учињено ни једно ни друго. Одговор на свој захтев тражилац информације добио је знатно након истека законом предвиђеног рока. Истовремено, одговор није био ни удовољавање захтеву, али ни његово одбијање на законом прописан начин", наводи се у Шабићевом писму.
Према Шабићевом тумачењу, захтев новинарке Инсајдера није законито одбијен, јер нити је донето решење о одбијању, самим тим и образложено зашто се одбија, нити је назначено да се због одбијања може покренути судски спор.
Неформално образложење да је „извештај био доступан јавности" не испуњава законски услов да се означи носач информације, односно где је објављен извештај.
- Позивање на то да се остала документација „чува као радни материјал са ознаком државне тајне", такође би могло бити релевантно, али само уз законски услов да је дошло до оцењивања да би откривање докумената јавности довело до тешких последица које претежу над правом јавности да зна, наводи се још у Шабићевом писму.
Антрфиле : О делу радног материјала
Жарко Кораћ, који је био на челу Комисије за испитивање система обезбеђења Зорана Ђинђића, недавно је у интервјуу Данасу рекао да је део онога што се назива „радни материјал" Комисије, враћен Безбедносно-информативној агенцији. Као конкретан пример враћене документације навео је транскрипте пресретнутих разговора припадника Земунског клана три месеца пре Ђинђићевог убиства. Кораћ
је навео и да у материјалу постоје делови који се односе на рад служби безбедности који свака држава на свету штити тајношћу. Он је међутим истакао, да постоје и транскрипти скоро 40 људи које је Комисија саслушала, и оценио да би за јавност било корисно њихово објављивање, јер би јавност стекла увид у закључак Комисије да није било завере унутар премијеровог обезбеђења.