Шабић: У Србији обрада података о личности супротно закону
У Србији се у великој мери обрада података о личности врши супротно одредбама закона и стандардима који важе у уређеном свету, рекао је током викенда повереник Родољуб Шабић, упозоравајући да са друге стране, нема никаквих законских одредби о видео надзору, правила у области биометрије, безбедносне провере .... Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности рекао је Тањугу да је потпуно неодговоран однос државе према стању у тој области, те да је сигуран да ће се Србија, уколико убрзо не почне да мења свој однос према тим људским правима, суочити са две врсте проблема.
Према његовим речима, ради се о проблему у комуникацији са ЕУ, у оквиру питања из поглавља 23 везаних за људска права, али и о обезбеђивању остваривања елементарних права грађана загарантована Уставом. „Не може се прича о заштити података о личности свести на активности једног органа какав је повереник", рекао је Шабић и додао да побољшање стања у тој области тражи ангажман великог броја институција. Наводећи да Србији недостају најелементарнија правила која би морала да уреде различите области, повереник наводи да у некој уређеној држави, када причате о проблему повреде одређених права грађана попут, права на приватност или закониту обраду података о личности, полазите од тога да постоји систем који неко крши. „Имате екцесе и тим поводом реагујете.
Нажалост, ми нисмо у позицији да о томе разговарамо, јер немамо никакав систем, сем иницијалних одредби садржаних у Закону о заштити података о личности", рекао је Шабић. Он упозорава да Србија нема никаквих законских одредби о видео надзору, правила у области биометрије, безбедности провере". „Имамо стотине хиљада камера, а нико не зна колико камера дневно снима грађане Србије, шта се дешава са тим видео записима, како се и колико дуго чувају снимци, да ли се редистрибуирају и коме", закључио је Шабић. Наводећи да се с разлогом обрада биометријских података сматра за најинвазивније задирање у приватност, он упозорава да нема законских правила у тој области која се у ЕУ посебно третира и уређује. Према његовим речима, и област безбедносне провере није уређена законом и поред упозорења и иницијативе повереника.
Он је упозорио да је Влада Србије пре три године усвојила Стратегију заштите података о личности која је требало да обезбеди спровођење демократских стандарда и којом је предвиђено формирање посебног тела које ће се бавити координацијом и извршавањем задатака из стратегиије, као и доношење Акционог плана. „ Прошле су три године, а никада није формирано нити тело, нити донет Акцион план. То је необјашњиво и недопустивоö, сматра Шабић. Он истиче и да влада, иако је прошло пет година од доношења Закона о заштити података о личности, није донела уредбу о подацима који уживају посебну заштиту - о здравственом стању, сексуалној орјентацији, националној припадности, политичком и религиозном опредељењу". Као примере у којима је реаговао, Шабић, између осталих, наводи обраду података младих људи који су желели да се школују на Полицијској академији, упозорење банкама..., али и акције које су дале низ позитивних резултата у здравству. „Радили смо надзор над институцијама које се баве трансфузијом крви и тада смо затекли невероватну ситуацију да су се подаци даваоца, попут: коју врсту сексуалних односа упражњавате, имате ли хепатитис, да ли сте користили дрогу, чували на отвореним полицама иза врата закључаних обичним кључем без икаквог видео надзора, контроле, бележења ко им приступа", рекао је Шабић. Парадокс је, каже он, да је истовремено у неким Домовима здравља уведена примена биометријских мера, остављања отисака прста, за долазак на посао.