Приступ информацијама садржаним у списковима корисника личне инвалиднине
Удружење инвалида је захтевом за слободан приступ информацијама од јавног значаја од градске управе, затражило фотокопије спискова корисника личне инвалиднине за ратне војне и мирнодопске инвалиде, као и за кориснике породичне инвалиднине, ради сравњивања евиденције.
По жалби Удружења због непоступања органа власти, Повереник је на основу чл. 236. Закона о општем управном поступку, ценећи основаност поднетог захтева, нашао да захтев треба одбити из следећих разлога:
Није спорно да се захтев жалиоца поднет органу власти односи на информације настале у раду, односно у вези са радом органа власти, а да орган власти не спори да се оне налазе у његовом поседу, те да као информације од јавног значаја, у смислу чл. 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, могу бити предмет интересовања жалиоца, односно јавности.
Истовремено, у конкретном случају се ради о таквој врсти информација које, без сумње, садрже податке о личности у смислу чл.3. Закона о заштити података о личности („Сл.гласник РС“ бр. 97/08 и 104/09-др.закон)чијим приступом би се могло угрозити право на приватност и друга права личности, а које, према чл. 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, може бити разлог ограничења права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Чланом 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђено је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право неког лица, осим у случајевима из тачке 1), 2) и 3) наведеног члана, односно ако се ради о случају да је лице у односу на које се тражи информација на то пристало, ако се ради о личности, појави и догађају од интереса за јавност или се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези са приватним животом, дало повода за тражење информације.
Имајући у виду да је жалилац у овом случају тражио фотокопије спискова корисника личне инвалиднине за ратне војне и мирнодопске инвалиде и корисника породичне инвалиднине, ради сравњивања евиденције, Повереник налази да се, у конкретном случају, ради о таквим информацијама које имају карактер података о личности у смислу Закона о заштити података о личности и то оних из категорије нарочито осетљивих података из чл. 16. ст.1. овог закона који се могу обрађивати искључиво на основу изричите сагласности лица на које се односе или када је то законом прописано, те да, обзиром да не постоје услови за примену цитираних изузетака из чл. 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, приступ овим информацијама не треба дозволити. Овакав став Повереника не би довео у питање право тражиоца на приступ информацијама које би се односиле на износе средства која се из буџета исплаћују по основу инвалиднина и сл. тј. на деперсонализоване спискове за износима исплата, што у конкретном случају, очигледно није било предмет интересовања жалиоца, већ лични подаци о корисницима, за потребе евиденције.
(из решења Повереника, број:07-00-00264/2010-03 од 10.02.2011.године)
Доступност правоснажних судских пресуда и правних схватања и ауторска права
Информације из правоснажних судских пресуда су неспорно информације од јавног значаја у смислу чл. 2. ст.1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04,54/07, 104/09 и 36/10) јер су настале у раду суда, као органа власти у смислу овог закона, опредмећене су, тј. садржане су у одређеним документима, у поседу су судова и односи се на оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Постојање овог интерес се увек претпоставља, према чл.4. Закона, с тим да орган, када оспорава овај интерес штитећи неки други претежнији, има законску обавезу да то и докаже. У Погледу правоснажних пресуда, ту ситуацију би врло тешко било замислити.
Доступност информација од јавног значаја,а тиме и оних садржаних у пресудама, према цитираном закону, обезбеђује се на два начина. Први је на захтев тражиоца информација, према процедури која је прописана овим законом, којим је такође уређен и поступак заштите овог права, по жалби у поступку пред Повереником, односно по тужби за управни спор Управним судом, када су у питању органи из чл. 22.ст.3. Закона.
Ако су у питању информације које су већ објављене и доступне у земљи (у јавним гласилима, публикацијама и сл.) или на Интернету, орган власти их не мора достављати тражиоцу на његов захтев, али га мора обавестити о носачу информације, тј. где је и када тражена информација објављена, осим када је то опште познато.
Други начи је да орган власти информације настале у његовом раду или у вези са радом објављује на проактивној основи, тако да оне буду доступне свима на Интернет презентацији органа и без посебног захтева, у складу са чл.39. Закона, на начин прописан Упутсвом Повереника, о објављивању информатора о раду(„Сл.гласник РС“ бр. 57/05). Ова законаска обавеза односи се и на судове.
Када су у питању информације од јавног значаја, питање ауторства се, по мишљењу Повереника, не може постављати јер се ради о информацијама које су „производи“јавног сектора, које су проистекле из вршења јавне власти, односно из обављања јавних функција. Осим тога, оставривање права на приступ овој врсти информација, заснива се на начелу једнакости и забрани дискриминације новинара и јавних гласила(чл. 6. и 7.Закона).
Што се тиче коришћења електронских издања билтена судске праксе, односно ексклузивног права одређене фирме, отвара се питање тзв. поновне употребе информација. У вези са тим, Директива 2003/98 ЕЗ о поновној употреби информација из јавног сектора, говори о следећем: да органе јавног сектора треба подстицати да сва документа које поседују ставе на располагање за поновну употребу. Приликом утврђивања принципа поновне употребе докумената, органи јавне власти треба да поштују правила конкуренције, избегавајући при том закључивање ексклузивних уговора са приватним партнерима, тј. да услови за поновну употребу информација треба да буду недискриминаторски за сличне категорије поновне употребе, да они не би смели да спречавају бесплатну размену информација између органа јавног сектора за потребе остваривање јавне дужности.
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-150 /2010-03 од 09.06.2010.год.)
Злоупотреба права на слободан приступ информацијама од јавног значаја
О томе да ли се у неком случају ради о злоупотреби права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, у смислу чл. 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Сл.гласник РС бр.120/04), пре Повереника као другостепеног органа, свој став треба да изрази превостепени орган при поступању по поднетом, конкретном захтеву, ценећи све расположиве чињенице и околности у вези са захтевом. Повереник свој став о овом питању изражава у одлуци по евентуалној жалби.
Начелно, став је Повереника да се може поставити питање злоупотребе права на слободан приступ информацијама од јавног значаја када су захтеви превише неодређени или обухватају изузетно обимну документацију, или налажу несразмерно велике напоре органа у поступању, или се неразумним и честим тражењем омета нормалан рад органа, а при том орган власти чини додатне напоре у поступању и исказује спремност презентирања тражених информација. Ипак, имајући у виду могућности евентуалне злоупотребе одредби члана 13. треба их тумачити крајње рестриктивно. Примера ради, у упоредном праву оваква ограничења права на слободан приступ информацијама примењују се само изузетно, а нека национална законодавства их чак и не познају.
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-37 /2007-03 од 23.04.2007.год)
Доступност информација из уговора о приватизацији лицу које се не легитимише као мањински акционар
У погледу права трећег лица које се не легитимише као мањински акционар, на приступ информацијама садржаним у уговору о продаји између субјеката приватизације, треба имати у виду одредбе члана 4. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04) по којима се сматра да постоји законска претпоставка о оправданом интересу сваког тражиоца информације на приступ информацијама од јавног значаја, с тим што је обавеза органа власти да докаже, уколико мисли супротно. Доказивање да не постоји оправдан интерес јавности да зна, није могуће када су у питању информације које се односе на угрожавање, односно заштиту здравља становништва и животне средине.
Продајни уговор између субјеката приватизације, као документ који је настао у вези са радом органа, јесте информација од јавног значаја, у смислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Ознака тајности коју по правилу садрже наведени уговори, сама по себи не представља довољан основ за ускраћивање информација које су у њима садржане.
За искључење или ограничење од слободног приступа информацијама од јавног значаја, потербно је да орган власти докаже да то чини ради заштите од озбиљне повреде неког претежнијег интереса заснованог на уставу или закону, а који су наведени у члану 9. овог закона или ради заштите приватности и других права личности, у складу са чланом 14. закона
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-23/2006-03 од 20.06.2006.год.
Обавеза органа власти да омогући приступ документима чији је издавалац други државни орган
Са аспекта примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04) , није одлучујуће питање надлежности органа у вези са настанком документа. Сама чињеница поседовања документа од стране било ког органа јавне власти који је настао у вези са његовим радом, ствара обавезу органа и да обезбеди његов приступ на захтев тражиоца информације.
Питање обезбеђења приступа документу којим орган власти располаже, а кога је сачинио други орган, може бити значајно у случају када се ради о документу кога је издавалац означио неком од ознака тајности, па је и логично да сам скине такву ознаку и учини га доступним, ако за ускраћивање или ограничење приступа таквом документу не постоје разлози таксативно наведени у овом закону.
Повереник може имати разумевање за проблеме органа власти због обимности документације чији приступ се тражи и ограничених кадровских и других потенцијала органа за поступање по захтевима тражиоца, што може бити поспешено ажурним поступањем тог органа по одредбама овог закона, али није нажалост у могућности да утиче на то ком органу ће се тражилац обратити за приступ информацији у случају када више органа располаже истом информацијом, односно документом. У том смислу, Повереник настоји да сви органи јавне власти поштују одредбе овог закона, а да у супротном, без разлике, сносе последице прописане законом .
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-23 /2006-03 од 20.06.2006.год.
Питање да ли је извештај државног органа о потрошеним средствима за службена путовања у иностранство информација од јавног значаја, ако јесте, да ли је у том случају орган у обавези да тражиоцу да све тражене информације o именима лица која су ишла на службени пут, радном месту, када су засновала радни однос у органу, укупном радном стажу, месту, дужини и сврси путовања, начину плаћања трошкова и сл.
Информације из извештаја државног органа о потрошеним средствима за службена путовања у иностранство, јесу информације од јавног значаја у смислу члана 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04), јер су настале у вези са радом државног органа и садржане су у одређеном документу.
Начелно, све информације које се тичу располагања буџетским средствима, па и оне о потрошеним средствима за службена путовања, јесу информације за које постоји интерес јавности и оне морају бити доступне.
Наведени подаци тј. информације о лицима која су ишла на службени пут, месту, дужини и сврси путовања, начину плаћања трошкова, саме по себи, такође не спадају у категорију информација у погледу којих би постојали разлози за ускраћивање приступа. Међутим, уколико поред ових, тражени документ садржи и неке друге информације које задиру у приватност ( нпр. бројеве банкарских рачуна, адресе становања и сл.) и које у том смислу могу бити ограничене у складу са одредбама члана 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, треба поступити у складу са одредбом члана 12. овог закона и такве информације заштитити приликом давања копије траженог документа.
(Из одговора Повереника органу власти, бр. 06-00-29/2006-04 од 09.05.2006.г)
Обавеза доказивања интереса
Према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04), oпрaвдaн интeрeс jaвнoсти дa знa, у нaчeлу, пoстojи у пoглeду свих инфoрмaциja кojимa рaспoлaжу oргaни jaвнe влaсти. Трaжилaц инфoрмaциje нe трeбa дa дoкaзуje дa имa интeрeс дa знa зa oдрeђeну инфoрмaциjу, нити дa дoкaзиje дa je тaj интeрeс oпрaвдaн. Према члaну 15, стaв 4. Зaкoнa, oргaн jaвнe влaсти нe смe oд трaжиoцa дa зaхтeвa нaвoђeњe рaзлoгa зa пoднoшeњe зaхтeвa.
Aкo oргaн jaвнe влaсти ускрaти трaжиoцу приступ oдрeђeнoj инфoрмaциjи, дужaн je дa дoкaжe дa je тo у кoнкрeтнoм случajу oпрaвдaнo рaди зaштитe прeтeжниjeг интeрeсa. Тo мoгу бити рaзлoзи бeзбeднoсти или oдбрaнe зeмљe, oткривaњa учиниoцa кривичних дeлa, вoђeњa судскoг пoступкa, зaштитe привaтнoсти или други, у свaкoм случajу рaзлoзи изричитo прeдвиђeни зaкoнoм.
Пoсeбнo се наглашава дa je члaнoм 4. Зaкoнa прeдвиђeнo дa oргaн jaвнe влaсти никaдa нe смe дa ускрaти приступ инфoрмaциjaмa кoje сe oднoсe нa угрoжaвaњe и зaштиту живoтa и здрaвљa људи и живoтнe срeдинe. Дaклe, у пoглeду oвaквих инфoрмaциja oргaну влaсти ниje дoпуштeнo дa дoкaзуje дa jaвнoст нeмa oпрaвдaн интeрeс дa зa њих знa.
(Из саопштења за јавност које је Повереник дао 04.07.2005.г.)
Однос Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и других закона
Реагујући поводом утврђивања Предлога закона о полицији од стране Владе Републике Србије, због несагласности одредаба члана 5. тог закона са решењима из Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Повереник је 26.10.2005.г. издао саопштења за јавност које гласи:
„Кao слични зaкoни у дeмoкрaтскoм свeту, и нaш Зaкoн прeдвиђa дa грaђaнин, кojи трaжи инфoрмaциjу, ниje дужaн дa дoкaзуje дa зa тo имa интeрeс.
Прeдвиђaњeм, кao у случajу чл. 5. Прeдлoгa зaкoнa o пoлициjи и чл. 153. Прeдлoгa зaкoнa o прeкршajимa, oбaвeзe дoкaзивaњa „oпрaвдaнoг", или „прaвнoг", или „нa зaкoну зaснoвaнoг", или „oснoвaнoг" интeрeсa, изaзивa сe нeпoтрeбнa кoнфузиja и oтвaрajу мoгућнoсти зa oгрaничaвaњe прaвa грaђaнa.
Билo би мнoгo бoљe дa прeдлoзи нoвих зaкoнa, у вeзи сa приступoм инфoрмaциjaмa, сaдржe oдрeдбe кoje упућуjу нa Зaкoн o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja, умeстo кoнтрoвeрзних рeшeњa. Тeшкo je рaзумeти кaквa je лoгикa прeдлaгaњa тaквих рeшeњa, jeр нe мoжe бити сумњe дa у случajу кoлизиje приoтитeт мoрa имaти Зaкoн o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja, кojи je зa кoнкрeтну мaтeриjу лeкс спeциaлис.
Уoстaлoм, и Дeклaрaциja o дoступнoсти инфoрмaциja, кojу су у дeцeмбру 2004. зajeднички усвojили спeциjaлни извeстилaц Уjeдињeних Нaциja зa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa, прeдстaвник OEБС-a зa слoбoду мeдиja, и спeциjaлни извeстилaц Oргaнизaциje aмeричких држaвa зa слoбoду изрaжaвaњa, изричитa je у пoглeду тoгa дa, у случajу супрoтнoсти, зaкoн o дoступнoсти инфoрмaциja имa приoритeт у oднoсу нa свe oстaлe зaкoнe.
Сви oргaни влaсти трeбa дa дajу дoпринoс aфирмисaњу дeмoкрaтских принципa сaдржaних у Зaкoну o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja", a Влaдa и Скупштинa пoсeбнo."
(Из саопштења за јавност које је Повереник дао 26.10.2005.г)
Поступање органа код већ објављених информација
У погледу информација које су већ доступне јавности, одредбом члана 10.
Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС" бр.120/04), прописано је да орган власти не мора тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама ако се ради о информацијама које су већ објављене и доступне у земљи или на интернету, с тим што је орган власти у том случају у обавези да у одговору на захтев тражиоца, означи носач информације, тј, број службеног гласила у коме је информација објављена, осим ако је то општепознато.
Законску формулацију „осим ако је то опште познато" треба тумачити крајње рестриктивно. Добра воља органа, али и потреба афирмације идеје да се „принцип владања" у раду органа власти замени „принципом доброг управљања", тражи од органа власти да се потпуно уздржавају од ове могућности.
Појам општепознатог, у смислу цитираних одредаба, поред услова у погледу доступности већем броју грађана, свакако зависи од низа конкретних околности, као нпр. од тога ко је тражилац информације, да ли је тражилац лице коме су службена гласила доступна на месту рада по природи посла који обавља, уколико је запослен, затим од његовог образовања, занимања и сл. Околност да се тражилац сам позвао на пропис као могући извор информације, наводећи и службено гласило у коме је објављен, указује на могућу му доступност информације, у ком случају ће орган у одговору тражиоцу само потврдити где је информација садржана и објављена. Ово уз услов да тај пропис доиста садржи ону информацију која се захтевом тражи. Таква ситуција дакле не ослобађа органа јавне власти од поступања, тј. одговора тражиоцу.
Када се ради о општим актима предузећа или другог лица који нису објављени у службеном гласилу, а у време тражења се не налазе, односно нису доступне на другом носачу информација (веб сајту и сл.), информација се не може ускратити с позивом на одредбе члана 10. Закона , уз образложење да су општи акти раније били истакнути на огласној табли предузећа пре ступања на снагу.
(Из одговора органу бр: 07-00-76/2005-04 од 30.09.2005. г. и бр.011-00-18 /2005-01 од 25.11. 2005.г.)
Да ли право на приступ информацијама од јавног значаја подразумева и право на добијање извода из земљишних књига
Садржина права на информацију, према чл. 5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04) обухвата право тражиоца информације да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна , затим право да му се информација учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који информацију садржи, право на копију тог документа као и право, да му се , на захтев, копија документа упути поштом, факсом или на други начин. При томе, под информацијом од јавног значаја у смислу овог закона, према чл. 2, подразумева се свака информација којом располаже орган јавне власти, која је настала у раду или у вези са радом органа јавне власти , садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.
Уколико се садржина поднетог захтева односи на копију постојећег документа којом орган власти располаже, неспорно је право тражиоца у складу са Заком о слободном приступу информацијама од јавног значаја да му се копија тог документа са траженим информацијама учини доступним у складу са овим законом.
Уколико се пак ради о захтеву за издавање извода из земљишних књига или о захтеву за издавање неке друге јавне исправе, не ради се о захтеву за приступ информацијама од јавног значаја, јер издавање исправе подразумева њено сачињавање на основу података из јавних евиденција, по посебно уређеном поступку.
(Из одговора Повереника органу власти бр. 07-00-232/2- 2005-03 од 25.11. 2005.г. и бр.011-00-18 /2005-01 од 25.11. 2005.г.)
Обавеза органа власти да омогући приступ документима која се достављају надлежним органима који врше надзор
Сама чињеница да постоји законска обавеза органа власти да одређене податке или извештаје доставља државном органу који врши надзор над његовим радом, не ослобађа органа јавне власти од обавезе да на захтев тражиоца достави информације у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, јер овај закон не предвиђа могућност искључења или ограничења права на приступ информацијама само из тог разлога.
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-18 /2005-01 од 25.11. 2005.г.)
Да ли се Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја односи на Универзитет у Београду и друге установе које обављају делатност образовања у складу са Законом о јавним службама и посебним законима
Орган јавне власти у смислу члана 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" бр.120/04), поред државног органа, је и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу државни орган.
У складу са тим, универзитети и друге установе образовања које је основала Република или које се финансирају у целини или у претежном делу из буџета Републике Србије, јесу органи јавне власти у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и на њих се овај закон примењује.
( Из одговора Повереника органу власти Бр. 011-00-12 /2005-03 од 18.10.2005.год.
Постоји ли обавеза државног органа у погледу израде информатора о раду у ситуацији када орган има презентацију путем веб сајта, коју сматра рационалнијим решењем
Израда, облик и садржина информатора дефинисани су одредбама члана 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Истим чланом, изричито је утврђена и обавеза државног органа да заинтересованом лицу омогући увид у информатор, или да му да примерак истог.
Према томе, закон није оставио на вољу органу власти да цени да ли ће сачинити и објавити овај документ, нити питање рационалности таквог решења, већ је то прописао као изричиту законску обавезу државног органа.
(Из одговора Повереника бр. 021-01-5 /2006-03 од 02.02.2006.год.)
Да ли се обавеза израде информатора о раду односи на јавно комунално предузеће града, односно општине
Обавеза израде информатора о раду из члана 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописана је за оне органе власти који у смислу чл. 3.ст.1. тач.1. овог закона, имају статус државног органа.
Државни органи из члана 3. став 1. тачка 1) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" бр.120/04), у смислу овог закона су државни органи, органи локалне самоуправе и организације којима је поверено вршење јавних овлашћења.
Поверавање јавних овлашћења у нашем правном систему врши се искључиво законом.
Према чл. 2. Закона о комуналним делатностима ( „Сл.гласник РС" бр 16/97 и 42/98) општина, град, односно град Београд уређује и обезбеђије услове за обављање комуналних делатности и њиховог развоја, а према Закону о локалној самоуправи ( „ Сл.гласник РС" бр. 9/02,33/04 и 135/04) уређивање и обезбеђивање обављања и развоја комуналних делатности у општини јесу послови који спадају у изворни делокруг општине, а не у поверене послове.
Када је оснивач јавног комуналног предузећа град, односно општина , то исти преко тих предузећа, послове комуналне делатности обављају као своје изворне послове.
Из наведеног проистиче да јавно комунално предузеће града, односно општине није државни орган у смислу чл.3.ст.1.тач.1) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и нема законску обавезу објављивања информатора о раду из чл.39. овог закона.
Ово наравно не значи да ова предузећа, као орган јавне власти у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, не треба, ради информисања јавности, односно корисника својих услуга, да објаве на одговарајући начин што више информација о свом раду, посебно о процедурама у којима се одлучује о правима и обавезама грађана и правних лица, као корисника комуналних услуга и све друге информације за које јавност има интерес да зна.
(Из одговора Повереника тражиоцу, бр. 011-00-21 /2005-03 од 19.12.2005.г)
Да ли се обавеза израде информатора о раду односи на Управу за дечју , социјалну и примарну заштиту града Ниша
Обавеза израде и објављивања информатора о раду из члана 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" бр.120/04) прописана је за државне органе у смислу овог закона. Према члану 3. став 1. тачка 1) Закона то су: државни органи, органи територијалне аутономије, органи локалне самоуправе и организације којима је поверено вршење јавних овлашћења.
Према члану 25. Закона о локалној самоуправи ("Сл.гласник РС" бр. 9/02, 33/04 и 135/04) , органи општине, као јединице локалне самоуправе су : скупштина општине, председник и општинско веће. Према члану 21. истог закона, одредбе које се односе на општину, примењују се и на град, кад законом није другачије одређено.
Полазећи од наведених одредаба, обевеза израде информатора о раду прописана Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја за органе локалне самоуправе, тј. општине, односно одговарајуће органе града ( који се у смислу овог закона сматрају државним органом), односи се на органе локалне самоуправе: скупштину града, градоначелника и градско веће.
У том смислу не постоји посебна обавеза Управе за дечју , социјалну и примарну заштиту града Ниша за израду сопственог информатора о раду. Међутим, како се ова обавеза односи на градоначелника који по функцији усмерава и ускалађује рад општинске управе и стара се о извршавању поверених послова и извршавању одлука скупштине општине, то информације о раду градске управе, морају бити садржане, било у заједничком или посебном информатору, што је ствар организације, односно техничко питање.
Уколико је према Статуту Града Ниша, Управа за дечју, социјалну и примарну здравствену заштиту посебан орган управе града, то је и у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, она посебан орган јавне власти који је у обавези да поступа по захтевима за приступ информацијама.
(Из одговора Повереника тражиоцу, бр. 011-00-5/2006-03 од 09.03.2006.г.)
Питање слободног приступа документу са датим мишљењем органа о примени прописа
Ставови и мишљења у вези примене закона која органи власти дају, било на захтев неког лица или изражавају кроз донете појединачне одлуке, несумљиво представљају веома важне информације за које постоји интерес јавности. То је разлог што се оне морају учинити доступним свима и без изричитог захтева. На то обавезују одредбе о објављивању информатора о раду из члана 39. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, као и тачка 2. ст.2. тач.11) Упутства за објављивање информатора о раду државног органа ("Сл. гласник РС" бр.57/05), према којим одредбама, издата мишљења органа, донете одлуке, жалбе и сл. су обавезан елемент садржаја информатора о раду државног органа.
Поступањем државног органа у складу са наведеним законским обавезама и објављивањем наведених врста информација у свом информатору о раду и његовим редовним ажурирањем према одредбама Упутства, питање злоупотребе добијених информација у комерцијалне сврхе од издавачких кућа и јавних гласила, као тражиоца информација, би било беспредметно. Истовремено би било испоштовано и начело једнакости у погледу приступа информацијама од јавног значаја.
(Из одговора Повереника органу власти бр 011-00-7 /2006-03 од 29.03.2006.г.)
Обавеза органа власти да омогући приступ информацијама о дуговањима грађана за пружене комуналне услуге (име и презиме грађана и висину дуга)
Подаци о дуговањима грађана за пружене комуналне услуге могу бити информације од јавног значаја. Међутим, ради се о категорији информација које задиру у приватност и у том смислу подлежу одређеним ограничењима у складу са одредбама члана 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Сходно томе, из података који се саопштавају јавности треба искључити податке којима се може идентификовати грађанин, односно грађани, осим када постоји његов, односно њихов, изричит пристанак (што је објективно мало вероватно) или када је, својим понашањем, дао повода да се та информација објави (нпр. тврдио је да уредно измирује законске обавезе, да ништа не дугује том предузећу и сл.)
Поменута ограничења из члана 14. се не морају увек примењивати. На пример, када су у питању личности од интереса за јавност, нарочито носиоци државних или политичких функција и под условом да је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши. Разуме се, постојање релевантних околности и услова првостепени орган цени у сваком конкретном случају.
(Из одговора Повереника тражиоцу, бр 011-00-00008/2006-03 од 8.04.2006.год.)
Рок у коме је орган власти дужан да донесе решење када одбија захтев за приступ информацијама
Орган власти је дужан да решење из члана 16.ст.10. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл. гласник РС" бр.120/04 и 54/07) којим одбија захтев тражиоца, донесе у року из става 1. истог члана који је прописан за одлучивање, односно поступање по захтеву тражиоца, а то значи у року од 15 дана од дана пријема захтева. У овом случају се дакле не ради о општој правној ситуацији за доношење решења у року од 30 дана из члана 208.ЗУП-а.
(Повереник, решење бр. 07-00-00684 /2007-03 од 11.07.2007.г.)