Да ли се захтевање превеликог броја информација може квалификовати злоупотребом права тражиоца у смислу члана 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја?

Одговор:

Основна сврха права на слободан приступ информацијама од јавног значаја јесте интерес јавности да зна и интерес развијања слободног демократског поретка и отвореног друштва. При томе, функција овог права није призната искључиво у интересу тражиоца информације већ и у интересу друштва да би се остваривала демократска и надзорна функција коју право на приступ информацијама има. Због тога је ово право по Уставу Србије и по закону о приступу информацијама признато свакоме и у том контексту, разлоге ограничења права јавности да зна који су предвиђени законом, не треба доводити у везу са личним интересима и мотивима тражиоца већ са природом самог захтева и интересом јавности да се информације учине опште доступним.

Међутим, остваривање права тражиоца не сме да угрожава право и обавезу државног органа да извршава своје редовне функције. Због тога је закон предвидео механизам злоупотребе права којим се орган власти може изузетно штитити када захтеви за приступ представљају неразуман задатак за орган у односу на учесталост и обим тражења при чему закон не дефинише обим информација чије се тражење сматра прекомерним. Закон и међународни стандарди у области слободе приступа информацијама налажу да се та чињеница мора сагледати у конкретним околностима, као нпр. да ли тражене информације постоје у електронској верзији или не, колико је отежано проналажење докумената, колико би конкретно поступање по захтеву представљало оптерећење за орган у односу на укупну оптерећеност редовним задацима и у односу на расположиве људске и друге капацитете органа. Учесталост обраћања, такође, сама по себи не представља злоупотребу права, осим уколико су захтеви очигледно неразумни, превише неодређени или налажу несразмерно велике напоре за проналажење тражених информација или обухватају превише широку област или се понављају истоветни захтеви којима се ремети нормалан рад органа.

Како је, у случају одбијања захтева с позивом на злоупотребу права (и друге разлоге) терет доказивања на органу јавне власти, одлука Повереника по жалби због повреде права зависи искључиво од аргумената и доказа које му орган презентује о томе да се ради о неразумном оптерећењу за орган у конкретној ситуацији.

(фебруар 2015.)

model-zakona-baner-cir

Статистика

  • Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности

    на дан 31.10.2017.

    У ПРОЦЕДУРИ: 4.186

    ОБРАЂЕНО: 56.291

    Опширније...

centralni-registar-baner-cir


get_adobe_reader
portal-otvorenih-podataka-cir
novi zup cir
АДРЕСАР 
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

О Централном регистру
Претрага Централног регистра
КОНТАКТ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Булевар краља Александра 15, Београд 11000
Тел: +381 11 3408 900     Факс: +381 11 3343 379
Емаил: office@poverenik.rs