Да ли се јавни бележници и јавни извршитељи могу сматрати органима јавне власти у смислу одредбе члана 3. Закона о слободном приступи информацијама од јавног значаја, с обзиром на то да су им поверена јавна овлашћења, као и да ли се сматра информацијом од јавног значаја износ прихода који су јавни бележници и јавни извршитељи (уопштено и појединачно) остварили у претходним годинама?

Одговор:

Одредбама члана 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10) утврђено је да орган јавне власти, у смислу тог закона, јесте: државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења (обухваћени заједничким називом: државни орган) и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу државни орган.

Увођењем у правни систем Републике Србије јавних бележника и јавних извршитеља, као физичких лица која, неспорно, у оквиру своје делатности врше поверена јавна овлашћења, у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја отворено је питање да ли ова физичка лица имају својство органа јавне власти, тачније да ли се та физичка лица могу сматрати организацијом којој је поверено вршење јавних овлашћења, како је прописано чланом 3. тачка 1. Закона.

Имајући у виду да, и према одредбама члана 312. раније важећег Закона о извршењу и обезбеђењу, као и према одредбама члана 468. важећег Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 106/15), извршитељ, односно јавни извршитељ обавља делатност као предузетник или као члан ортачког друштва, те да оба облика организовања представљају привредне субјекте, обављају привредну делатност и подлежу обавези регистрације, у складу са Законом о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15), Повереник је заузео став да се јавни извршитељ може уподобити организацији којој је поверено вршење јавних овлашћења, те да, у складу с тим, представља орган јавне власти у смислу члана 3. тачка 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Јавни извршитељи, као и Комора извршитеља, нису оспорили овај став.

Како је јавни бележник, међутим, дефинисан одредбама члана 2. став 4. Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС“, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – др. закон и 93/14 – др. закон) као физичко лице, тј. као стручњак из области права, именован од стране министра надлежног за правосуђе, који на основу јавних овлашћења прихвата од странака изјаве воље и даје им потребну писмену форму и о томе издаје исправе које имају карактер јавних исправа, чува оригинале тих исправа и друге поверене документе, издаје преписе исправа, јавно потврђује чињенице, даје странкама савете о питањима која су предмет његове делатности и предузима друге радње и врши друге послове одређене законом, Повереник је упутио захтев Министарству за државну управу и локалну самоуправу ради давања мишљења о томе да ли јавни бележник има статус органа јавне власти у смислу члана 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Министарство је у одговору Поверенику, бр. 011-00-00264/2014-17 од 14. 11. 2014. године, изнело мишљење да би јавни бележник требало да има статус органа јавне власти, али да се не може подвести под појам организације којој је поверено вршење јавних овлашћења.

У циљу превазилажења проблема и обезбеђења доследности у остваривању интереса јавности да зна, Повереник је у више наврата указивао надлежним органима на неопходност измене/допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, како би ово важно питање, на које важеће одредбе Закона не дају прецизан одговор, било јасно и недвосмислено уређено. Повереник се при томе изричито заложио за решење које обезбеђује да свако коме су поверена јавна овлашћења буде предмет контроле јавности, укључујући јавне извршитеље и јавне бележнике.

У погледу питања да ли се износ прихода који су јавни бележници и јавни извршитељи (уопштено и појединачно) остварили у претходним годинама, сматра информацијом од јавног значаја, Повереник указује да, сагласно одредбама члана 2. Закона, информација од јавног значаја јесте информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези с радом органа, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна, па сходно томе, уколико поменутом информацијом располаже одређени орган јавне власти (као што је, примера ради Пореска управа, Управа за трезор и др.), приступ тој информацији могуће је остварити под условима и на начин предвиђен Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

(новембар 2016.)

model-zakona-baner-cir

Статистика

  • Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности

    на дан 31.10.2017.

    У ПРОЦЕДУРИ: 4.186

    ОБРАЂЕНО: 56.291

    Опширније...

centralni-registar-baner-cir


get_adobe_reader
portal-otvorenih-podataka-cir
novi zup cir
АДРЕСАР 
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

О Централном регистру
Претрага Централног регистра
КОНТАКТ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Булевар краља Александра 15, Београд 11000
Тел: +381 11 3408 900     Факс: +381 11 3343 379
Емаил: office@poverenik.rs