НасловнаПитања и одговориПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Да ли је дозвољено формирати регистар оболелих од неке болести и шта је правни основ за вођење таквог регистра?

Здравствени подаци спадају у категорију нарочито осетљивих података за које важе строжији услови за обраду, него кад су у питању подаци који то нису, а што је уређено одредбама члана 16, 17. и 18. Закона о заштити података о личности ("Службени гласник РС", бр. 97/2008, 104/2009 - др.закон и 68/2012-одлука УСи 107/2012).

Регистар оболелих од било које болести јесте збирка нарочито осетљивих података. Питање које се поставља пре питања о правном основу обраде здравствених података,  јесте питање ко уопште може да обрађује здравствене податке, тј. ко може бити руковалац подацима. Ни Закон о здравственој заштити („Сл. гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др. закон, 88/2010, 99/201, 57/2011 и 119/2012), нити било који други закон који уређује област здравства, не уређује директно ко може водити регистар лица оболелих од неке болести, по ком правном основу, у коју сврху, под којим условима, какве мере заштите треба предузети итд.

Закон о здравственој заштити у члану 92а изричито регулише само вођење регистара оболелих од ретких болести. Такође, овај Закон прописује да се здравствена делатност обавља на примарном, секундарном и терцијерном нивоу (члан 79.). Одредбом члана 91. став 1. Закона о здравственој заштити прописано је да здравствена делатност на терцијарном нивоу обухвата пружање најсложенијих облика здравствене заштите и специјалистичко-консултативне и болничке здравствене делатности као и научноистраживачку и образовну делатност, у складу са законом којим се уређује научноистраживачка делатност, односно делатност образовања. Одредбом члана 115. став 2. Закона о здравственој заштити прописано је да Клиника обавља и образовну и научноистраживачку делатност, у складу са законом, чланом 116. став 2. да Институт обавља образовну и научноистраживачку делатност, у складу са законом, а чланом 118. став 1. да је Клинички центар здравствена установа која обједињује делатност три или више клиника, тако да чини функционалну целину, организовану и оспособљену да може успешно обављати послове и задатке који се односе на: 1) обављање високоспецијализоване специјалистичко-консултативне и стационарне здравствене делатности; 2) образовно-наставну делатност; 3) научноистраживачку делатност.

Даље, одредбама члана 30. Закона о научно истраживачкој делатности („Сл. гласник РС", бр. 110/2005, 50/2006 - испр. и 18/2010) прописано је ко може остваривати програме од општег интереса за научно истраживачку делатност: 1) Српска академија наука и уметности; 2) Матица српска; 3) акредитоване научноистраживачке организације (институти, факултети, интегрисани универзитети и центри изузетних вредности); 4) истраживачи и студенти докторских студија, односно стипендисти; 5) друге организације, у складу са овим законом. Програме од општег интереса за Републику Србију могу остваривати високошколске установе и научноистраживачке организације које су основане и обављају делатност, у складу са прописима из области система одбране и Војске Србије, ако испуњавају услове прописане овим законом, односно ако су акредитоване и уписане у Регистар научноистраживачких организација.

Из цитираних законских одредби поизилази да се научноистраживачком делатношћу могу бавити само акредитовани субјекти, који испуњавају одређене услове и регистровани су у складу са законом. У области здравства изричито је прописано да се научноистраживачком делатношћу могу бавити само здравствене установе на терцијерном нивоу и то: клинике, институти и клинички центри. Дакле, руковалац подацима у регистру неке болести може бити само здравствена установа на терцијерном нивоу (нпр. Клинички центар Србије).

Даље, треба имати у виду да правни основ за вођење таквог регистра (услед недостатка законских прописа) може бити само сагласност пацијената, дата у складу са одредбама чланова 16. и 17. Закона о заштити података о личности, у писаној форми, те да информисана сагласност пацијента подразумева да пацијент буде детаљно информисан о свим елементима из члана 15. став 1. Закона о заштити података о личности.

model-zakona-baner-cir

Статистика

  • Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности

    на дан 31.3.2017.

    У ПРОЦЕДУРИ: 4.082

    ОБРАЂЕНО: 50.282

    Опширније...

centralni-registar-baner-cir


get_adobe_reader
portal-otvorenih-podataka-cir
АДРЕСАР 
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

О Централном регистру
Претрага Централног регистра
КОНТАКТ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Булевар краља Александра 15, Београд 11000
Тел: +381 11 3408 900     Факс: +381 11 3343 379
Емаил: office@poverenik.rs