Повереник за информације од јавног значаја и заштиту податка о личности јуче је апеловао на Владу, као предлагача, и на народне посланике да у поступку усвајања Закона још једном с пуном пажњом одговорно оцене оправданост усвајања предложених законских решења, опредељујући се за она којима се жељени циљеви могу постићи на начин што мање инвазиван по приватност грађана и што мање ризичан за њихове личне податке.
Поводом апела Повереника Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре јавно је саопштило да је "непријатно изненађено" јер је оно прихватило све примедбе које је Повереник дао у току поступка и од Повереника добило допис да он "са становишта надлежности Повереника нема примедби на Нацрт закона."
Ти наводи Министарства су тачни. Али Министарство прећуткује најбитнију чињеницу, то да је за избор конкретног решења овлаштен предлагач а не Повереник. У складу с тим од више могућих решења предлагач се определио за једно, у виду сасвим новог система управника зграда. То решење није супротно Уставу ни Закону о заштити података о личности, правно је могуће. Стога Повереник "са становишта надлежности" не може на њега имати формалних примедби.
Управо зато, а сматрајући да пре свега озбиљну пажњу заслужује то да се обрада огромног броја личних података милиона грађана поверава сасвим новим, још непостојећим структурама и да се с тим у вези, у контексту (не)оспособљености, (не)искуства, одсуства праксе и стандарда, може отворити низ питања у погледу безбедности односно чувања тих података, Повереник се определио за апел предлагачу и народним посланицима.
Све даље је у њиховим рукама и ствар је њихове одговорности.
Предлагач је у могућности да, у складу са својим схватањем одговорности, и размотри и игнорише апел Повереника и чињенице на које он указује. Али није добро да прећуткујући битне чињенице, свесно и не, покушава да добронамеран апел представи у ружном светлу.