Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности примио је данас представнике "Мреже за политике према дрогама у Југоисточној Европи" и са њима разговарао о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о психоактивним и контролисаним супстанцама.
Повереник је представницима Мреже рекао да дели њихове оцене да је важно и нужно да што шири круг представника струке и цивилног сектора да допринос томе да добијемо што квалитетнија и адекватнија нормативна решења у овој деликатној и важној области, а да начин на који је организована и време у које је спроведена (26.децембар - 20.јануар) јавна расправа о Нацрту закона нису били у функцији тога.
Повереник је обећао подршку настојањима Мреже и групе НВО коју она окупља усмереним на то, наглашавајући међутим, да је добар део отворених питања у претежној надлежности других државних органа.
Повереник је нагласио да иако Нацрт закона садржи низ одредби веома релевантних и са становишта заштите података о личности и са становишта слободе приступа информацијама, аутори закона нису тражили мишљење Повереника. Да је мишљење тражено, свакако би указао на низ одредби које су контроверзне или неприхватлијиве са становишта постојећих уставних и законских решења.
Илустрације ради, са становишта заштите података о личности могу послужити одредбе којима се, поред постојеће владине канцеларије за борбу против дрога, прописује надлежност новог "Центра за мониторинг дрога и зависност од дрога" за коју је нејасно али се с разлогом претпоставља да подразумева и обраду података о личности (и то нарочито осетљивих података), а да није прописано које врсте и број личних података. Такође, у низу одредби закона препушта се, супротно уставном решењу по коме се то може чинити искључиво законом, министру да одлучује о обради одређених личних података.
Што се тиче слободе приступа информацијама Нацрт закона пропушта и уопште не предвиђа интервенције у члану 95 важећег закона иако су измене тог члана практично неопходне будући да је не само изузетно ригидан и с претензијама да јавности ускрати скоро све информације, него садржи термине и барата с категоријама као што је нпр. "службена тајна", које су одавно превазиђене, односно будући да их ни Закон о тајности података (2009) не познаје, још пре више година елиминисани из нашег правног система.