Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обратио се већи број грађана, медија, НВО и представника политичких странака са питањем - да ли јавни бележници имају статус органа јавне власти у смислу члана 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ), да ли се на њих односе обавезе из тог закона, те да ли се ради приступа информацијама против њих може подносити жалба и тражити заштита права од Повереника.
Имајући у виду да јавни бележници у непосредном предстојећем предизборном поступку оверавајући потписе грађана који подржавају поједине кандидате имају важну улогу, логично је повећано интересовање јавности за њихове активности, као и већ јавно изнете сумње у евентуално одбијање пружања услуга, ускраћивање права, дискриминацију и сл.
Међутим, иако је неспорно да јавни бележници врше јавна овлашћења и да су информације о њиховом (не)законитом или (не)коректном поступању у току предизборног поступка од изузетног значаја за јавност, они ипак нису обвезници Закона о слободном приступу информацијама и против њих се, у случају ускраћивања информација, не може тражити заштити права од Повереника.
Законодавац се при утврђивању статуса органа јавне власти у смислу ЗСПИЈЗ очигледно руководио тиме да се тај статус добија и по основу поверених јавних овлашћења. Неспорно је да су Законом о јавном бележништву јавном бележнику поверена јавна овлашћења и полазећи од тога већина, безмало сви методи тумачења права (логичко, систематско, упоредно-правно, циљно) упућивали би на закључак да јавни бележници јесу обвезници Закона о слободном приступу информацијама.
Међутим, такав закључак се ипак не може донети, због начина на који је артикулисан члан 3. ЗСПИЈЗ. Наиме, закон користи термин "организација којој су поверена јавна овлашћења", а јавни бележник је појединац, физичко лице, стручњак кога именује министар, нема статус правног лица, и наравно није организација.
Повереник је на тај проблем указивао још пре неколико година, у време кад је феномен физичких лица која располажу јавним овлашћењима (јавни бележници, приватни извршитељи) био тек у наговештају. Проблем је требало да буде решен још изменама закона које су биле у скупштинској процедури крајем 2012. године. Нажалост, тај предлог закона је повучен из процедуре и никад није враћен.
Због наведеног Повереник је у новембру 2014. упутио Народној скупштини допис у коме је сугерисао да евентуалним аутентичним тумачењем или, боље, одговарајућом изменом закона обезбеди да активности нотара буду (разуме се уз одговарајућу заштиту података о личности коју обрађују) предмет Закона о слободном приступу информацијама. Нажалост, Скупштина је игнорисала ту иницијативу.
У конкретној ситуацији Повереник сматра да је неопходно да Комора јавних бележника, у складу са својом законском улогом која подразумева заштиту угледа професије, као и надзор над јавним бележницима и старање да савесно и законито обављају свој посао предузме све што је потребно ради отклањања могућих сумњи и о томе обавести јавност.