Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности у 2016. години. Извештај је достављен и председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Републике Србије и истакнут на веб презентацији Повереника.
У Извештају повереник је стање у обе области оценио као незадовољавајуће и забрињавајуће и подсетио да је у прошлогодишњем извештају изразио бојазан да би игнорисање проблема на које је указивао могло довести у питање његову, у претходним извештајима, више пута понављану оцену да у области слободе приступа информацијама, без обзира на бројне проблеме, имамо иреверзибилан, континуирани позитиван процес и са жаљењем констатовао да се то и догодило.
У 2016. години први пут је дошло до смањење из године у годину растућег процента успешних интервенција Повереника, он је са 96% у претходној смањен на 92%. Иако се још увек може говорити о релативно високом проценту успешности, пад од 4% у току једне године дефинитивно је забрињавајући.
Пад ефикасности у заштити права јавности у највећој мери се мора објашњавати одсуством подршке коју су Поверенику били дужни да пруже други државни органи. Ни управна инспекција у саставу Министарства за државну управу и локалну самоуправу, надлежна за покретање прекршајних поступака против прекршиоца закона, ни правосудни органи нису имали ни изблиза адекватан однос према чињеници да се закон масовно крши. Прекршајни поступци покретани су у броју вишеструко мањем од броја реално почињених прекршаја, ретко и селективно, а окончавани у највећем броју случајева наступањем застарелости.
Међутим, још важније је одсуство нужне и очекиване подршке, који су процесу унапређења права јавности да зна дужни највиши органи.
У 2016. години Повереник је био принуђен да у много више случајева (укупно 61) него претходних година, захтева од Владе обезбеђење извршења и Влада то није учинила ни у једном случају.
У 2016. години, другу годину узастопце, Народна скупштина, супротно закону и сопственом Пословнику, не разматра годишње извештаје Повереника. Шта више, први пут за 12 година постојања и деловања институције Повереника, чак ни "матични" скупштински Одбор за културу и информисање није разматрао повереников извештај.
Поред наведеног, забрињавајуће је одржавање неких хроничних проблема у вези са остваривањем права јавности да зна, односно поновно појављивање проблема за које смо се могли надати да су апсолвирани односно превазиђени. То посебно важи за проблеме у остваривању права на приступ информацијама у вези са неким крупним, економским потезима државе, односно органа власти, информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима. Ови проблеми, осим што су у више случајева за последицу имали озбиљне повреде права јавности да зна, имали су и друге непожељне последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је и у 2016. години потврђено хронично лошом оценом и позицијом наше земље на Глобалном индексу перцепције корупције.
У области заштите података о личности и у 2016. години одржавала се хронично лоша, врло забрињавајућа ситуација.
Наша земља се још увек налази на самом почетку процеса имплементације европских стандарда заштите података о личности у правни поредак и реални живот. Нажалост, нужност убрзања тог процеса се и даље ни изблиза не разуме. Влада Србије ни у 2016. години није донела Акциони план за спровођење Стратегије заштите података о личности усвојене пре шест и по година. Услед тога Стратегија је остала само „мртво слово" на папиру, а имајући у виду протек времена, данас је застарела и неопходно је донети нову.
У одсуству озбиљне Стратегије и стварне жеље да се она реализује надлежни државни органи недопустиво мало раде, тачније, готово ништа не раде на нужном, даљем усклађивању правног оквира, посебно Закона о заштити података о личности са европским стандардима, иако смо у том погледу у великој доцњи. Влада је још средином 2012. формирала Радну групу са задатком да припреми измене и допуне Закона о заштити података о личности, али, ни након скоро пет година то је остало без очекиваних ефеката. Влада је у Акционом плану за Поглавље 23 својевремено утврдила да ће нови закон бити донет до краја 2015. године и то на основу Модела који је припремио и ставио на располагање Влади Повереник. Међутим, закон није донет, рок је померен за крај 2016. године, да закон опет не би био донет. Није се чак појавио ни било какав формалан предлог закона, а "радна верзија" Нацрта коју је презентирало Министарство правде не само да скоро и није имала додирних тачака са моделом Повереника, него није садржавала одговоре на практично ни једно од важних, акутних, у пракси отворених питања.
Последице наведеног односа су и бројни ексцеси, односно повреде права на заштиту података о личности, неки и изузетно крупних димензија или значаја. То захтева да се однос државе и друштва у целости према заштити података о личности, односно приватности уопште, потпуно, из корена промени. То што су активности Повереника на заштити права вишеструко увећане не треба, не може и не сме да служи за утеху, то је пре озбиљно упозорење. Нужне су и активности свих одговорних. Држава мора предузимати не мере које су "уступци" међународној заједници, већ мере које су израз стварне воље да се стање мења на боље и које ће бити потврђене резултатима. То императивно траже и интеграциони процеси наше земље са ЕУ и, што је још много важније, потреба унапређења и заштите људских права зајемчених Уставом Србије.