Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности окончао је поступак писменог надзора над спровођењем Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) у Министарству унутрашњих послова (МУП) и спровео непосредан надзор у Дирекцији полиције покренут поводом захтева ПУ у Кикинди, болници у том граду за достављање података грађана који се лече на основу здравствене шифре "Ф".
У изјашњењу које је Повереник захтевао и добио од МУП-а, наведено је да је командир Полицијске испоставе Кикинда, приликом контролне делатности ажурности досијеа сектора, ове податке затражио од Опште болнице Кикинда, у складу са Упутством о начину организовања и вршења унутрашњих послова на безбедносном сектору, при чему је занемарио одредбе Закона о заштити података о личности, а о истом није обавестио непосредне старешине, нити је од истих добио одобрење. Наводи се и да ће против њега бити покренут дисциплински поступак, као и да случај представља изузетак, да таквих активности није било у другим полицијским управама.
Непосредни надзор који су овлашћена лица спровела у Дирекцији полиције потврдио је ове наводе, али је указао и на низ других проблема.
Полазећи од чињеница које су у поступку утврђене Повереник стоји на становишту да је реч о проблему који се не може и не сме сводити на питање одговорности једног "претерано ревносног" службеника полиције, па чак ни на однос и одговорност МУП-а у целости према проблему неовлашћене обраде података о личности.
Случај из Кикинде је једна из низа све чешћих илустрација тотално неадекватног односа према проблему заштите података о личности грађана на државном, глобалном нивоу. Тај однос већ годинама карактерише одсуство неопходних активности (које неизоставно подразумевају и одговарајућу едукацију) као и недоношење адекватне регулативе. На ово су у току поступка надзора указивали и радници МУП-а наводећи као пример предлог Закона о евиденцијама у области унутрашњих послова који је уз добру сарадњу са Повереником припремљен још 2015., али није донет.
Сходно члану 42 Устава Србије само одредба закона може представљати ваљан правни основ за обраду података о личности, то не може бити никакав подзаконски акт.
Повереник је ипак од МУП-а захтевао, добио и извршио увид у "строго поверљиво" Упутство које је означено као "правни основ" за прибављање личних података лица са "Ф" дијагнозом. Предметно упутство донео је министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић пре више од 20 година. Упутство, супротно члану 196 сада, и члану 120 тада важећег Устава, нигде није објављено, а и независно од тога морало је престати да важи са доношењем Закона о полицији из 2005., будући да је са њим у драстичној супротности. Упутство иначе прописује да Досије сектора садржи "Преглед душевних болесника", и то њихове "генералије, лични опис, врсту болести, начин испољавања, где је и колико лечен, фотографију и сл."
То да се, под било којим околностима било који државни орган, директно супротно не само ЗЗПЛ-у, већ и Закону о правима пацијената и Закону о заштити лица са менталним сметњама, упусти у прикупљање личних података, поготово нарочито осетљивих података позивајући се на овакво "Упутство" би за сваког одговорног дефинитивно морало бити алармантна чињеница.
Алармантна, али у конкретним околностима очекивана, будући да се, примера ради, упорно "заборавља" чак и то:
- да са доношењем Акционог плана за спровођење Стратегије заштите података о личности Влада доцни 7 година,
- да припремање новог, неопходног Закона о заштити података о личности траје, без ефеката већ 5 година, а да је притом, иако вербално прихваћен, потпуно игнорисан Модел закона који је као помоћ припремио и понудио Повереник,
- да Министарство правде и Влада са припремом и усвајањем Уредбе о начину архивирања и мерама заштите нарочито осетљивих података доцни невероватних 8 година,
- да надлежна тужилаштва, и поред учесталих, некад по обиму и последицама и драматичних повреда права за заштиту података о личности, практично никад не покрећу кривичне поступке против одговорних.
Несхватљиво је и неодговорно да надлежни не виде да учестале повреде права грађана на заштиту података о личности од њих императивно захтевају потпуну промену односа према овом важном питању.