Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом седам година од усвајања Стратегије заштите података о личности, оцењује да је однос према спровођењу те стратегије жалосна илустрација генерално неодговорног односа државе према стању у важној области људских права.
Повереник подсећа да је усвајајући Стратегију, Влада Србије је утврдила да ће „Акциони план за спровођење Стратегије, с дефинисаним активностима, очекиваним ефектима, носиоцима конкретних задатака и роковима за извршење задатака, донети у року од 90 дана од дана објављивања."
Истом приликом Влада је утврдила и да ће "формирати посебно радно тело које ће надзирати обезбеђење услова и спровођење Стратегије и Акционог плана, вршити координацију државних органа у циљу ефикасног функционисања система заштите података о личности, извештавати надлежне органе о спровођењу Стратегије и уоченим проблемима при њеној реализацији и иницирати измену Стратегије, у складу с новонасталим потребама или уоченим недостацима."
Ни после седам година немамо Акциони план, ни „посебно радно тело", али зато "имамо" изостанак низа неопходних и нормативних аката и активности.
Несхватљиво неодговоран однос илуструје чињеница да Влада са доношењем Уредбе о заштити нарочито осетљивих података, у односу на рок утврђен Законом о заштити података о личности, доцни више од осам година! Да се пет година "ради" на припреми Предлога новог Закона о заштити података о личности, без икаквог резултата и да није помогло чак ни то што је пре скоро три године Повереник припремио и ставио Влади на располагање комплетан Модел новог закона, ни што је то недавно учинио поново са новим Моделом усклађеним са, у међувремену усвојеном, Генералном уредбом ЕУ о заштити података о личности.
Апсурдна доцња у вези с доношењем Акционог плана, бивала је и предмет упозорења Европске комисије. Влада је у акционим плановима за испуњавање препорука ЕК предвиђала да ће Акциони план за спровођење Стратегије заштите података донети средином 2013. Али га није донела. Поводом поновљених примедби ЕК утврђен је као нови рок средина 2014. итд., али, Акциони план за спровођење Стратегије до данас није донет. Мање-више исто ствари стоје и са доношењем новог Закона о заштити података о личности.
Иако су тренутно у односима са ЕУ, друге ствари, а не стање људских права код нас, приоритет ЕУ, наведене чињенице ће пре или касније представљати озбиљан проблем у приступним преговорима са ЕУ. Али, много је важније, што представљају и што ће представљати константан извор проблема и тешких и робусних угрожавања људских права чију заштиту држава дугује својим грађанима.
Државне активности у овој области у највећој мери се своде на активности Повереника, а иако су његове активности све бројније (број предмета Повереника у области заштите података о личности увећан, од 83 у 2009. до око 2.500 у 2016.) оне не могу да надоместе оно што би морали да ураде надлежна министарства, Влада и Скупштина.
Повереник ће својим активностима наставити да права грађана штити. Међутим, у конкретним околностима то објективно представља "гашење пожара", јер већ дуго изостаје оно што је Србији неопходно - систематско отклањање извора проблема и успостављање новог, модерног система заштите података о личности.