Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности наложио је Првом основном јавном тужилаштву у Београду да новинарки Мреже за истраживање криминала и корупције - КРИК достави копије извештаја које је Дирекција полиције МУП-а Србије доставила Вишем јавном тужилаштву у Београду у вези са случајем рушења објеката у Херцеговачкој улици, а које је Више јавно тужилаштво проследило Првом основном јавном тужилаштву.
Прво основно јавно тужилаштво је решењем одбило захтев за приступ информацијама које је поднела новинарка КРИК-а, потврдивши да поседује тражене извештаје али да је у току предистражни поступак, те да би се остваривањем права на приступ информацијама могло угрозити вођење преткривичног поступка.
Повереник је, поступајући по жалби коју је против тог решења поднела новинарка КРИК-а, оценио да је жалба основана и да је првостепени орган погрешио када је одбио поднети захтев. То да ће информације бити евентуално коришћење у даљем поступку односно да ће бити предмет оцене и основ за предузимање радњи јавног тужиоца није само по себи сметња да се те информације учине доступне јавности. Да би првостепени орган ускратио приступ траженим информацијама није довољно да се ради о поступку који је у току нити је довољна претпоставка органа да би приступом информацијама могао доћи до ометања даљег вођења и окончавања, по закону је првостепени орган обавезан да на несумњив начин докаже да би тражени приступ озбиљно омео даље вођење поступка.
При томе треба имати у виду да је до рушења објекта у Херцеговачкој дошло у ноћи између 24. и 25. 04. 2016. године, а да предистражни поступак још увек није окончан, иако из законских одредби произлази да је бар тај поступак већ морао бити окончан. Одредбама члана 296. ЗКП, између осталог је прописано да се истрага покреће најкасније у року од 30 дана од дана када је јавни тужилац обавештен о првој доказној радњи коју је полиција предузела.
Прво основно јавно тужилаштво није пружило ниједан доказ у прилог томе да би приступ јавности траженим информацијама угрозио ток поступка, а истовремено бројне чињенице потврђују и потенцирају оправдани интерес јавности. О томе сведоче и бројни медијски текстови, па чак и јавни протести грађана. Осим тога, државни орган Заштитник грађана је поступајући по представкама грађана утврдио озбиљне пропусте у поступању државних органа, што додатно појачава интерес јавности. Коначно, чак и Европски парламент је 14. јуна 2017. године, усвајајући Резолуцију о извештају Комисије ЕУ о напретку Србије за 2016., у тачки 14. навео да је "са забринутошћу узео у обзир контраверзне догађаје у београдском округу Савамала, нарочито у погледу рушења приватне имовине, забринут због чињенице да након пуних годину дана није дошло ни до каквих помака у истрази, па је позвао на брзо решавање тог проблема како би се починитељи привели правди."
Имајући све наведено у виду неспорно је да је у конкретном случају интерес јавности да зна далеко претеже у односу на интересе на које се Прво основно јавно тужилаштво позвало формално, без стварних аргумената који би оправдавали ограничавање права.
Повереник је такође, поступајући по жалби истог тражиоца информација донео решење са мање-више истоветним налогом Министарству унутрашњих послова, које претходно, на захтев тражиоца информације у законом предвиђеном року, уопште није одговорио нити се након тога, поводом поднете жалбе на тражење Повереника, изјаснио о наводима жалбе.