Повереник је крајем јуна 2012. успешно окончао пројекат „Јачање механизама одговорности у јавним финансијама" који је од априла 2010. године спроводио у сарадњи са Развојним програмом Уједињених Нација (УНДП), а који је финансирала Влада Краљевине Норвешке.

Пројекат је, осим Повереника, као националне партнере обухватао и Управу за јавне набавке и Државну ревизорску институцију.

Активности компоненте пројекта коју је спроводио Повереник биле су усмерене на неколико кључних области:

Обука органа за спровођење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја;

  • Развој капацитета Повереника кроз професионално усавршавање;
  • Јачање регионалне и међународне сарадње;
  • Унапређење комуникације према јавности и органима власти;
  • Практична помоћ Поверенику у изради студија, анализа, модела закона и подзаконских аката.

Неке од кључних активности спроведене током пројекта су следеће:


Публикације и прописи

  • Објављен је Приручник за примену Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја  (2010) са циљем да се примена закона олакша и тражиоцима информација и надлежним лицима у органима власти.

  • Проактивно објављивање информација унапређено је усвајањем новог подзаконског акта  'Упутство за израду и објављивање Информатора о раду државног органа' у септембру 2010. године, као и пратећег Коментара упутства, чији је модел сачињен у оквиру овог пројекта.

  • Откад је ступио на снагу 2004. године, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја претрпео је неколико ревизија. Неопходност његовог побољшања условљена је масовним коришћењем Закона и његовим значајем за напоре у борби против корупције и развоја демократског друштва у Србији. Међутим, његова примена и даље се суочава са изазовима. Зато је у оквиру пројекта израђен модел измена Закона, на основу којег је направљен Нацрт Закона који доноси измене и допуне постојећег.

  • Објављена је публикација  „Слободан приступ информацијама – Извод из праксе Повереника" са десетинама сажетака посебно значајних одлука које је Повереник донео, као користан извор за органе, све оне који Закон примењују у пракси или се њиме баве из академског угла.

  • www.pravodaznam.rs и www.pravodaznas.rs су адресе онлине приручника за средњошколце на тему слободног приступа информацијама где се једноставним језиком млада популација упућује у начин коришћења Закона, институцију Повереника и слободан приступ информацијама као основно људско право.

  • У склопу пројекта Повереник је објавио и нови wеб сајт, прегледнији и лакши за коришћење, са лако доступним материјалом који се тиче две битне области у Поверениковој надлежности – слободног приступа информацијама и заштите података о личности, а на прегледан начин нуди и све релевантне информације и документе о раду Повереника као независног тела.

  • Повереников сајт обогаћен је десетинама сажетака одлука и мишљења Повереника, како би што ефикасније служио и као ресурсни центар за правнике, али и све заинтересоване за питања из надлежности Повереника.

  • Компаративну анализу „Обезбеђивање приступа информацијама за потребе истраживања"  урадио је Toby Mendel, извршни директор Центра за право и демократију (Center for Law and Democracy). Анализа обухвата прописе који се односе на слободан приступ информацијама, заштиту података о личности и / или друге релевантне прописе са циљем да се процени да ли треба дозволити приступ информацијама уколико је неопходан за потребе истраживања и ако да, под којим условима приступ информација може бити дозвољен. Повереник је наручио ову анализу међународног и упоредног правног оквира и праксе, посебно прописа и стандарда Европске уније који се тичу поступања према тражиоцима информација потребних за научне и друге врсте истраживања, у циљу установљавања равнотеже између слободе приступа информацијама и легитимног ограничења овог права с једне стране, и потребе истраживача да приступе документима којима је приступ ограничен са друге.

  • Циљ компаративне анализе „Унапређење демократије: Повећање хоризонталне одговорности и транспарентности у Србији" аутора Фабризиа Scrollinia је да испита различите приступе и најбоље праксе у вези са односом између парламента као законодавне власти и независних органа чији је  домен слободнан приступ информацијама и заштита података о личности. Извештај обухвата земље са развијеном легислативом и јаким институцијама које делују на једном или оба ова поља. Анализа садржи и детаљан преглед односа између Народне Скупштине Републике Србије и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и даје препоруке за унапређење односа ова два тела.


Семинари – унапређење права на слободан приступ информацијама

  • У циљу јачања проактивног објављивања информација, Повереник је у 2010. и 2011. одржао низ семинара за органе широм Србије на тему примене Закона о слободном приступу информацијама, са посебним освртом на Упутство и Коментар упутства.  Семинарима је присуствовало више од 200 учесника.

  • На тему примене Закона о слободном приступу информацијама одржан је и низ семинара за судије прекршајних судова, којима је присуствовало више од 100 судија и судијских помоћника.


Регионална и међународна сарадња

  • Једна од првих активности у оквиру пројекта била је међународна конференција „Слободан приступ информацијама и положај узбуњивача", одржана 29. јуна 2010. у Београду, која је окупила више од 70 учесника , као први стручни скуп на ту тему у земљи. Фокус конференције био је на два кључна аспекта у вези са слободним приступом информацијама – положају и заштити узбуњивача, и тајности података као ограничењу слободном приступу информацијама. Међу говорницима су били словеначка повереница и мађарски повереник, правни стручњаци са универзитета и из цивилног сектора из Србије, Ирске, Велике Британије и Румуније, као и представници ОЕБСа (ОИДХР) и Савета Европе.

  • Међународна конференција "Административна транспарентност у ЕУ" организована је у оквиру пројекта у Београду, 18. новембра 2010, у сарадњи са програмом СИГМА (заједничка иницијатива ОЕЦД-а и ЕУ). Циљ је био представити најновију студију о политикама транспарентности и отворене власти у земљама чланицама ЕУ, промовисати дебату о политикама и регулативи која се тиче транспарентности и отворености у јавној администрацији, промовисати кључну улогу институција које се баве одговорношћу власти и механизмима за изградњу демократских држава.

  • Дан права јавности да зна, 28. септембар, обележен је у оквиру пројекта у 2010 и 2011. године. Сваке године додељиване су традиционалне награде органима за посебан допринос слободном приступу информацијама, које су установљене 2006. године. Порука Повереника за 28. септембар 2010. године била је усмерена органима, са акцентом на потребу унапређења проактивног објављивања информација. 2011. године додељена је по први пут и награда за најбољи Информатор о раду органа, Министарству одбране. Обележавање Дана права јавности да зна огранизовано је у сарадњи са Мисијом ОЕБСа у Србији.

  • Троје представника Повереника учествовало је у оквиру пројекта на 7. Међународној конференцији Повереника за Информације у Отави, Канада, у октобру 2011.

  • Повереник је био представљен учешћем једне особе из институције на Првој глобалној конференцији о истраживању транспарентности, одржаној у мају 2011. у САД. Овај интердисциплинарни догађај окупио је представнике академске заједнице и практичаре из различитих сектора.


Усавршавање особља Повереника

  • У циљу преноса најбоље праксе и усавршавања Поверениковог особља, пројектом је омогућена студијска посета Поверениковог особља словеначком Поверенику за информације, као и размена искустава кроз практичан рад посетом особља словеначког Повереника који су са српским колегама разматрали конкретне, посебно интригантне случајеве са којима се ови сусрећу у пракси.

  • У склопу својих редовних дужности Повереник држи презентације и одржава едукацију за органе. Желећи да унапреди презентацијске вештине свог особља, Повереник је у оквиру пројекта организовао специјалистички 'тренинг за тренере'.

  • У оквиру пројекта, уз помоћ спољних консултаната, сачињен је и протокол интерне комуникације за службу Повереника и припадајући акциони план, као документи чији је циљ да ојачају канале и методе комуникације унутар институције.